Змија младожења 0001    Шетала се до три побратима 0002    По Будиму граду бијеломе. 0003    Једно ти је Краљевићу Марку, 0004    А друго је од Сибиња Јанко, 0005    А треће је Реља Бошњанине. 0006    Кад се побри шедбе нашетали 0007    И Будима града нагледали, 0008    Међу собом побри говорили: 0009    „Мили Боже, на свему ти хвала! 0010    Л’јепа ти је будимска краљица, 0011    Још је љепши од Будима краљу, 0012    Ал залуду њихова љепота, 0013    Кад немају од срца порода, 0014    Немају га, а имат га не ће. 0015    А да знаду краљу и краљица, 0016    Су чијем би рода породили? 0017    Да покупе свилу по терзијам, 0018    Ибришима по млад’јем везиљам, 0019    И да сплету мрежу племениту, 0020    Да је баце у то море сиње, 0021    Прегледају за петнаест дана, 0022    Да би њима Бог и срећа дала 0023    Да улове рибу шестокрилу, 0024    Шесто десно да откину крило, 0025    И донесу б’јелу двору своме, 0026    Да краљица са рибљега крила 0027    Воду пије за четересет дана. 0028    Занаго би тешка останула, 0029    Родила би чедо зламенито, 0030    Мало чедо, али мушку главу, 0031    Сам би казо, да ће јунак бити.“ 0032    Све то мисле до три побратима, 0033    Да их нико одникле не слуша. 0034    Слушала их танена робиња, 0035    Робињица краља и краљице 0036    Са пенџера двора бијелога, 0037    Гдје чешљала жуту косу своју. 0038    Кад робиња гласе разумјела, 0039    Око главе косу савијала, 0040    Преко б’јела двора потрчала 0041    До краљице своје госпођице. 0042    Робиња јој ријеч говорила: 0043    „У Богу ти, госпођице моја! 0044    Нека теби једно чудо кажем: 0045    Три делије по граду шетају, 0046    Шетајућ се тебе спомињају, 0047    Да си л’јепа, госпођице моја, 0048    А још љепши краљу господаре. 0049    Ал залуду сва љепота ваша, 0050    Кад немате од срца порода, 0051    Немате га, имат га не ћете, 0052    А да знадеш, моја госпођице, 0053    Су чијем би рода породила? 0054    Да покупиш свилу по терзијам, 0055    Ибришима по млад’јем везиљам, 0056    Па да плетеш мрежу племениту, 0057    Да је бацаш у то море сиње 0058    И прегледаш за петнаест дана, 0059    А да би ти Бог и срећа дала, 0060    Да уловиш рибу шестокрилу, 0061    Шесто десно да откинеш крило 0062    И донесеш б’јелу двору своме, 0063    А да пијеш са крила водицу, 0064    Да је пијеш четерест данака, 0065    Ти би брзо тешка останула, 0066    Родила би чедо племенито, 0067    Би ти чедо мушка глава било 0068    И чедо би зламенито било, 0069    Казало би, да ће јунак бити.“ 0070    Кад краљице разуми робињу, 0071    Овако јој била бесједила: 0072    „О робињо, по Богу сестрицу! 0073    Ево теби спензе небројене, 0074    Па ти хајде по граду Будиму 0075    И покупуј свилу по терзијам, 0076    А ибришим по млад’јем везиљам, 0077    Па однеси Плетикоси Павлу, 0078    Нек ми плете мрежу племениту, 0079    Нек је баца у то море сиње 0080    И прегледа за петнаест дана, 0081    Да би њему Бог и срећа дала, 0082    Да улови рибу шестокрилу, 0083    Шесто десно да откине крило, 0084    Нек донесе б’јелу двору моме, 0085    Добро хоћу даровати Павла, 0086    Уз кољено наше поставити.“ 0087    Кад робиња ријеч разумјела, 0088    Небројене спензе прихватила. 0089    Ево ти је по Будиму граду, 0090    Покупила свилу по терзијам, 0091    А ибришиљ по млад’јем везиљам. 0092    Па потражи Плетикосу Павла 0093    И овако њему бесједила: 0094    „Бог на помоћ, Плетикоса Павле! 0095    Поздрави те будимска краљица, 0096    Спреми теби свиле, ибришима, 0097    Да јој плетеш мрежу племениту, 0098    Да је бацаш у то море сиње, 0099    И прегледаш за петнаест дана. 0100    Да би теби Бог и срећа дала, 0101    Да уловиш рибу шестокрилу, 0102    Шесто десно да откинеш крило 0103    И донесеш будимској краљици, 0104    Честита ће тебе учинити, 0105    Уз кољено своје поставити.“ 0106    Ал јој рече Плетикоса Павле: 0107    „А на вјеру, танена робињо! 0108    Шта ће св’јетлој будимској краљици 0109    Шта ће крило рибе шестокриле?“ 0110    Кад робиња разумјела Павла, 0111    Издаде се, шинула је гуја! 0112    Па све Павлу по истини каже. 0113    А када је разумио Павле, 0114    Он то јунак и у Бога пита, 0115    Род да би му љуби породила, 0116    Ни он нема од срца порода. 0117    Па да видиш Плетикосе Павла! 0118    Брже плете мрежу племениту, 0119    Готова је за три недјељице. 0120    Ево Павла пр’о Будима града, 0121    Право здраво на Дунај на воду. 0122    У воду је лађу поринуо, 0123    Па се лађом завезе у воду. 0124    Мрежу меће Плетикоса Павле, 0125    Мрежу меће, а мрежу прегледа, 0126    Прегледа је јутром и вечером, 0127    Јутром рано, а вечером касно. 0128    Не изиђе ни недјеља дана, 0129    А Павле је рибу уловио, 0130    Оба крила риби обломио, 0131    Па се Павле крају довозио, 0132    А на сухо лађу истегнуо. 0133    Дође Павле б’јелу двору своме, 0134    Десно крило љуби оставио, 0135    А лијево понесе краљици. 0136    Кад краљица крило угледала, 0137    Плетикосу добро даривала, 0138    А рибље је крило прихватила. 0139    Са крилашца ладну воду пије, 0140    Како она, тако Павловица: 0141    Исти данак тешке остануле. 0142    Мили Боже, на свему ти хвала! 0143    Кад се девет испуни мјесеца, 0144    Чедо рађа млада Павловица, 0145    Чедо мало, ал је мушка глава. 0146    То је чедо чудо зламенито, 0147    На челу му звијезда даница, 0148    На прсима сјајна мјесечина, 0149    А на бедри сабља урезана; 0150    А свијетла будимска краљица 0151    Она љуту змију породила. 0152    Глас ти пуче по Будиму граду, 0153    Да краљица змију породила, 0154    Љуби млада Плетикоса Павла 0155    Да породи сина зламенита. 0156    Кад зачује од Будима краљу, 0157    То је њему врло мучно било, 0158    Ево ти га к љуби у одају 0159    И овако бесједио краље: 0160    „Је л’ истина, вјенчана љубовца, 0161    Је л’ истина, да од Бога нађеш! 0162    Да породи змију шаровиту, 0163    А љубовца Плетикосе Павла 0164    Она роди сина зламенита?“ 0165    Када ли га љуби разумјела, 0166    Мучи јадна, не говори ништа. 0167    А да видиш од Будима краље! 0168    Колико се био расрдио, 0169    Од бедре је сабљу повадио, 0170    Да пос’јече змију и љубовцу. 0171    Ал да видиш чуда невиђена! 0172    Шаровита змија проговара: 0173    „Себи руке, од Будима краљу, 0174    Још ме н’јеси ни очим видио, 0175    А оћеш ме сада да погубиш? 0176    Нег чу ли ме, од Будима краљу! 0177    Када сам ти тако омрзнула, 0178    Јами мене у наручје твоје, 0179    Изнеси ме из бијела двора, 0180    Пушти мене граду у дувара, 0181    Не прегледај за петнаест година. 0182    Кад с’ испуни петнаест година, 0183    Дођи к мени, краљу, на дувара, 0184    Ја ћу с тобом нешто диванити.“ 0185    Кадар краље змију разумио, 0186    Велик’јем се чудом зачудио, 0187    Што ’но вели змија шаровита, 0188    Па је јами у наручје своје, 0189    Изнесе је из бијела двора 0190    И пушти је граду у дувара. 0191    Он се врне двору бијеломе, 0192    Гдје пребива Плетикоса Павле. 0193    Плетикосу Павла приватио 0194    И његову вјенчану љубовцу 0195    И њихово чедо зламенито. 0196    Па их води у своје дворове, 0197    Постави их уз кољено своје. 0198    Л’јепо краљу чедо његовао, 0199    Носио га био на крштење, 0200    Дивно му је име поставио 0201    Каконо му и бабу бијаше. 0202    Гоји краље нејакога Павла 0203    У свом двору петнаест година; 0204    Ал је краљу змију позабио 0205    При љубави нејакога Павла. 0206    Кад настане шеснаеста година, 0207    Један вечер краље на вечери, 0208    Уз крило му нејаки је Павле; 0209    Покрај Павла његова је мајка, 0210    А покрај ње Плетикоса бабо 0211    И још тужна будимска краљица. 0212    Ал се краљу послушати дало: 0213    Стоји звиска испред двора б’јела, 0214    Кад ево ти змије шаровите, 0215    Ево ти је двору уз дуваре. 0216    Докле змија до пенџера дође, 0217    Чељупи је своје раширила, 0218    Из зуба јој жива ватра скаче. 0219    Кад господа змију угледаше, 0220    Од змије се тешко поплашише, 0221    Побјегоше иза св’јетле сопре, 0222    Али змија иза гласа виче: 0223    „О мој бабо, од Будима краље! 0224    Чему си се мене поплашио? 0225    Ну ти сједи за свијетлу сопру, 0226    Имам с тобом нешто диванити. 0227    Колико ти моје говорење: 0228    Кад с’ испуни петнаест година, 0229    Да ти дођеш к мени у дувара, 0230    Да ја имам с тобом диванити. 0231    А ти си ме позаборавио 0232    Од љубави нејакога Павла! 0233    Здраво мени на рамену глава!“ 0234    Када ли је краље разумио, 0235    Није тио, с мање није мого, 0236    Нег се врне за свијетлу сопру, 0237    До њега је змија долазила 0238    И овако њему бесједила: 0239    „Св’јетла круно, мој милосан бабо! 0240    Ти ћеш мени хајтер учинити 0241    И с милости твојом послушати: 0242    Од вечерас до три б’јела дана, 0243    Твојега ћеш појахат ђогина, 0244    Ти ћеш поћи Млетку широкому 0245    Све до двора дужде млетачкога. 0246    У њега су до три шћери младе, 0247    У дужда ћеш просити дјевојку, 0248    А за мене змију шаровиту. 0249    Да би тамо теби забавили, 0250    Немој ми се, бабо, наљутити, 0251    Пази добро, што ће бесједити. 0252    Ти се врни до Будима твога, 0253    Ја ћу к теби, бабо, долазити, 0254    Оћеш мени право казивати, 0255    Што су тамо теби бесједили.“ 0256    Кад је змија ријеч испуштила, 0257    Врнула се на пенџер од двора, 0258    Па полети граду на дувара. 0259    А да видиш краља будимскога, 0260    Гдје се краље чудом зачудио 0261    И тешко се био замислио, 0262    Каконо ће до Млетака поћи 0263    Просит младу у дужда дјевојку, 0264    Да ожени змију шаровиту! 0265    Није тио, с мање није мого, 0266    Већ ваљало змију послушати. 0267    Кадано је трећи данак био, 0268    Јест се краљу л’јепо направио, 0269    Млађешине коња препавише, 0270    Па он свога појаше ђогина. 0271    Оде краљу здраво из Будима. 0272    Куд год иђе, б’јелу Млетку сиђе 0273    Све до двора дужде млетачкога. 0274    Л’јепо краља тамо причекаше, 0275    Главом га је причекао дужде. 0276    За десне се уватише руке, 0277    За јуначко успиташе здравље, 0278    За крајине и тамо и амо, 0279    Па га стави за свијетлу сопру. 0280    Докле краљу мало починуо 0281    И ладна се вина понапио, 0282    Поче краље дужди бесједити: 0283    „Чу ли мене, дужде побратиме! 0284    До тебе се јесам замучио, 0285    Јер сам чуо, рече, од другога, 0286    Да ти имаш до три шћери твоје, 0287    Оћеш ли ми једну поклонити, 0288    Да оженим змију шаровиту, 0289    Штоно ми је љуби породила, 0290    Јест земана петнаест годин дана. 0291    Змија ме је к теби опремила, 0292    Да ја просим у тебе дјевојку?“ 0293    Кадар дужде краља разумио, 0294    Јест се дужде чудом зачудио 0295    И овако краљу бесједио: 0296    „Св’јетла круно, од Будима краље! 0297    Ја не могу с мање учинити, 0298    Што ти не ћу поклонит дјевојку, 0299    Ал што реку три дјевојке младе!“ 0300    Тада дужде на ноге скочио 0301    У одају к шћерцам долазио 0302    И овако њима бесједио: 0303    „Чујте мене, до три шћери моје! 0304    Ево дође добар муштерија 0305    Главом св’јетли од Будима краље: 0306    Која оће од вас одлазити, 0307    Да ожени змију шаровиту? 0308    Ви ијепо лишце наресите 0309    И шећите за свијетле сопре, 0310    Забавите краљу будимскоме.“ 0311    Када ли га шћерце разумише, 0312    Брже своје лишце направише, 0313    За свијетлу дошеташе сопру, 0314    Лијепо се краљу поклонише, 0315    У б’јеле га руке целиваше. 0316    Најстарија краљу бесједила: 0317    „Св’јетла круно, од Будима краљу! 0318    Да бих млада ја за змију дошла, 0319    Змија би ми црне очи пила. 0320    Хвала теби, св’јетла круно моја!“ 0321    Тад је средња краљу бесједила: 0322    „Да бих млада ја за змију дошла, 0323    Мени би се око грла вила, 0324    Змија би ме младу удавила. 0325    Хвала теби од Будима краљу!“ 0326    Ал најмлађа краљу преступила 0327    И овако њему говорила: 0328    „Св’јетла круно, од Будима краљу! 0329    Ти поздрави змију шаровиту, 0330    А да сам је млада поздравила, 0331    У поздрављу да сам поручила: 0332    Ако може змија шаровита 0333    Од Будима до Млетака града 0334    Све путеве златом позлатити, 0335    Крајем пута цв’јеће посадити, 0336    Сваког цв’јета од овога св’јета. 0337    И ако ли може направити. 0338    Сред Будима пред твојим дворима 0339    До три живе воде наврнути, 0340    Кад ја дођем у Будима града, 0341    У бијеле у дворове твоје, 0342    Из једне ћу цв’јеће пољевати, 0343    Из друге ћу лишце умивати, 0344    А из треће ладне воде пити: 0345    Тад ћу змији бити за љубовцу.“ 0346    Дјевојке се краљу поклонише, 0347    Па одоше у одају своју. 0348    А он краљу на ноге скочио, 0349    Јест се с дуждом дивно поздравио. 0350    Ево краља из бијела двора. 0351    Б’јесна се је коња добавио, 0352    Оде краљу до Будима свога. 0353    Кадар краљу б’јелу двору дође, 0354    Теке био мало починуо, 0355    Кад ево ти змије шаровите, 0356    Па је змија бабу бесједила: 0357    „О мој бабо, од Будима краљу! 0358    Је си л’ био Млетку широкому 0359    До онога дужда од Млетака? 0360    Јесу ли те добро причекали 0361    И дјевојку јесу л’ обећали, 0362    Оли су ти, бабо, забавили?“ 0363    Али краље змији проговара: 0364    „Ва истину, змијо шаровита! 0365    Мени тамо н’јесу забавили, 0366    Вет дјевојку обећали јесу 0367    Од св’јех трију најмлађу, најљепшу. 0368    Поздрави те Млеткиња госпођа, 0369    Да ће теби бити за љубовцу, 0370    Ако га ти направити можеш: 0371    Од Будима до града Млетака 0372    Све путеве златом позлатити, 0373    Покрај пута цв’јеће насадити, 0374    Сваког цв’јета од овога св’јета. 0375    И ако ти будеш направити 0376    Пред нашијем двором бијелијем 0377    До три живе воде наврнути. 0378    Кадар дође Млеткиња госпођа, 0379    С једне воде цв’јеће пољеват ће, 0380    С друге воде лишце умиват ће, 0381    А с треће ће ладне воде пити. 0382    Тад ће теби бити за љубовцу.“ 0383    Кадар змија баба разумјела, 0384    Овако је њему говорила: 0385    „О мој бабо, од Будима краљу! 0386    Ево теби злаћене јабуке, 0387    Ти почини за недјељу дана, 0388    Па тад први кад осване данак, 0389    Ти поклопи врана коња твога, 0390    Ајде, бабо, до града Млетака. 0391    Када дођеш до дувар од града, 0392    Ти узврни коња на трагове, 0393    Па привати злаћену јабуку, 0394    Преко себе удари јабуком, 0395    Па се, бабо, врни на трагове. 0396    Ал те кумим Богом великијем, 0397    И сувише св’јетлом круном твојом, 0398    Немој ми се обазират на се, 0399    Право дођи до Будима нашег. 0400    Све ће, бабо, бити направљено, 0401    Што нареди лијепа дјевојка.“ 0402    Оде змија из бијела двора, 0403    Она оде граду у дуваре. 0404    Дан по данак и недјеља дана. 0405    Први данак кад је освануо, 0406    Краље се је л’јепо направио, 0407    Прихватио злаћену јабуку, 0408    Ево ти га низ бијеле дворе, 0409    Бацио се коњу на рамена, 0410    Оде здраво до града Млетака. 0411    Кад је дошо под дувар од града, 0412    На трагове узврне ђогина, 0413    Преко себе удари јабуком. 0414    Бог му даде и срећа од Бога, 0415    У дувара погоди јабуком. 0416    Па он гони коња на трагове, 0417    Нигђе ми се не узрће на се, 0418    Право дође до Будима свога. 0419    Кад је дошо пред бијеле дворе, 0420    Он наоди пред двором својијем 0421    Гдје провреле до три живе воде. 0422    Јест се краљу чудом зачудио, 0423    У бијеле дворе улазио, 0424    Тер је сио за свијетлу сопру, 0425    Починуо и каву попио. 0426    Кад ево ти змије шаровите, 0427    Зове баба испред б’јела двора: 0428    „Брже, бабо, од Будима краљу! 0429    Брже за ме изведи ђогина, 0430    А ми хомо према сватовима, 0431    Ево иђе дужде од Млетака, 0432    Воде свати лијепу дјевојку!“ 0433    Кад је краљу разумио гласе, 0434    Брже сађе низ дворе бијеле. 0435    Млађешине коње изводише, 0436    Па да видиш змије шаровите, 0437    Гдје се свије коњу у седлашце, 0438    Преко седла главу наслонила. 0439    Јесте змија хреље раширила, 0440    Из уста јој модри пламен скаче, 0441    Па заигра друмом широкијем, 0442    А за њоме од Будима краљу 0443    У сусрету на поглед од свата. 0444    Кад су свати змију сагледали 0445    И сам главом дужде од Млетака, 0446    Сви се јесу тешко поплашили, 0447    Сви побјегну Млетку на трагове, 0448    Сам’ осташе три дјевојке младе, 0449    Остадоше на друму широку. 0450    Али секе секи говорише: 0451    „Секо мила, у Богу ти било! 0452    Камо поћ’ ће л’јепа младост твоја? 0453    Ну погледај змију шаровиту, 0454    А каква је, одн’јели је ђавли, 0455    Св’јех нас хоће сада прождријети!“ 0456    Проговара лијепа дјевојка: 0457    „Не лудите, двије секе моје! 0458    Није оно змија шаровита, 0459    Него јунак ко на гори сунце, 0460    Благо мајци, која га родила! 0461    Благо мени, за кијем ћу поћи!“ 0462    Ал када је секе разумише, 0463    Од змије се тешко поплашише, 0464    Баш и оне натраг побјегоше. 0465    У то змија до дјевојке дође, 0466    За б’јеле се приватише руке, 0467    Меденијем устим целиваше, 0468    Па је тегли на коња уза се, 0469    И здраво се врне на трагове. 0470    У то срету краља од Будима, 0471    И краље се натраг поврнуо. 0472    Када дођу Будиму б’јеломе 0473    Пред краљеве пред дворе бијеле, 0474    Причека их будимска господа. 0475    Под дјевојком коња приватише, 0476    Баш не виде змију шаровиту, 0477    Кад доведе пред дворе дјевојку, 0478    Она пође граду у дуваре, 0479    А нико је ни видио није. 0480    У дворове уведу дјевојку. 0481    Чини краљу велико весеље 0482    У својему двору бијеломе. 0483    Како да је оженио сина. 0484    Кад је вече до вечера било, 0485    Госпођа се била разметнула, 0486    Сваки оде б’јелу двору своме. 0487    А свијетла будимска краљица 0488    До невјесте своје долазила, 0489    Па је хвати за бијелу руку, 0490    Одведе је до одаје своје, 0491    Што су за њу били преправили, 0492    Па краљица неви проговара: 0493    „Нево моја, румена јабука! 0494    Ево теби мекана душека, 0495    Ти почивај, докле теби драго.“ 0496    Оде она из одаје танке, 0497    Од одаје врата заворила. 0498    Кад је било ноћи половину, 0499    Ето иђе змија шаровита, 0500    Ето ти је уз дувар од двора. 0501    Када змија на пенџера дође, 0502    Угледа је лијепа дјевојка; 0503    Брже ти се на ноге скочила, 0504    Па пенџера била растворила. 0505    Уђе змија у одају танку, 0506    С’ себе свлачи од змије кошуљу. 0507    Оста јунак ко на гори сунце; 0508    Дјевојку је за руку хватио 0509    И с њоме се л’јепо поздравио, 0510    Па је сио, тер јој говорио: 0511    „Чу ли мене, моја душо драга! 0512    Петнаест сам љета превалио, 0513    А кадара свршим осамнаест, 0514    Ја ћу сметнут од змије кошуљу 0515    И оставит граду у дувару. 0516    Тада ћу се бабу каживати 0517    Баш делијом како сам и сада. 0518    Оће краље учинит весеље, 0519    Мене бабо оће покрстити, 0520    Вјенчање ћу с тобом учинити, 0521    Тад ћеш бити моја љуби права.“ 0522    А да видиш момка и дјевојке, 0523    Гдјено воде слатке разговоре, 0524    Док у јутру саба зора била. 0525    Тад се јунак на ноге скочио, 0526    На се меће од змије кошуљу, 0527    Ево ти га на пенџер од двора, 0528    Здраво оде граду у дуваре. 0529    Кад је јутро расвануло било, 0530    Жарко добро огрануло сунце, 0531    Подранила будимска краљица 0532    Неви својој на одају танку, 0533    Па невјести „добро јутро“ виче: 0534    „Нево моја, румена јабуко! 0535    Похвали се, моја душо драга, 0536    Како ти је ноћас змијом било?“ 0537    Ал краљици неве проговара: 0538    „Госпођице, мила моја мајко! 0539    Нерођена колик и рођена, 0540    Кад ме питаш, да ти право кажем: 0541    Није оно змија шаровита, 0542    Него јунак ко на гори сунце. 0543    Кадар к мени у одају дође, 0544    С’ себе збаци од змије кошуљу, 0545    Тад сједимо, па ми диванимо 0546    И водимо слатке разговоре 0547    Све у јутру до прве зорице. 0548    А какав је момак племенити, 0549    Да ти га се очим нагледати!“ 0550    Кад краљица неву разумјела, 0551    Јест овако неви бесједила: 0552    „Нево моја, румена јабуко! 0553    Кад до вече к теби змија дође. 0554    Гледај добро, моја нево драга, 0555    Не би ли је могла преварити, 0556    А да би је санак освојио. 0557    Ако би је санак приватио, 0558    Измакни се, моја нево драга, 0559    И привати од змије кошуљу, 0560    Донеси је мени у одају, 0561    А ја ћу јој сакрити кошуљу, 0562    Не би л’ сина у кипу видјела.“ 0563    Краљица јој грубе свјете даде 0564    И ко шћерцу миловати стаде. 0565    Док је вече у вечери било, 0566    Одведе је у одаје танке, 0567    Па се врне у своју одају. 0568    Кад је било ноћи половину, 0569    Долазила змија шаровита 0570    На пенџере двору бијеломе. 0571    Кад уљезе у одају танку, 0572    С’ себе збаци од змије кошуљу, 0573    Па с дјевојком води разговоре. 0574    А када је неко доба било, 0575    Јунака је санак приватио. 0576    Измакне се лијепа дјевојка, 0577    Па привати од змије кошуљу, 0578    Однесе је будимској краљици. 0579    Кад краљица привати кошуљу, 0580    С њом потрчи уз високе дворе. 0581    До огњишта била допаднула, 0582    Па на ватри сажеже кошуљу. 0583    Кад кошуља догорјела била, 0584    Јунак се је од сна разбудио, 0585    Он се скочи ко да се помами, 0586    Па он тражи по одаји танкој, 0587    Он ми тражи од змије кошуљу. 0588    Кад је јунак није наодио, 0589    Јест га тешка јека уватила, 0590    Како јечи, сва одаја звечи. 0591    Све по двору био узмамио, 0592    Сви по двору на ноге скочише, 0593    У одају к њему долазише. 0594    Јунак јечи, иза гласа виче: 0595    „Јао, душо, што си урадила! 0596    Зашт’ од змије украде кошуљу, 0597    Није дуго три године дана, 0598    Што би мене била причекала!“ 0599    Ал повикне лијепа дјевојка: 0600    „Срце живо, млади краљевићу! 0601    Твоја ме је научила мајка 0602    И она ти изгори кошуљу.“ 0603    Још да видиш младога јунака, 0604    Гдје је старцу бабу бесједио: 0605    „Остај с Богом, мој милосни бабо! 0606    Ти ми његуј Млеткињу госпођу.“ 0607    Још би штогод био бесједио, 0608    Ал је у то душу испуштио. 0609    Кад то видје краљу од Будима, 0610    Да је њему сине преминуо, 0611    Тешку жалост јесте направио 0612    И својега покопао сина. 0613    Ни то дуго за веле не било, 0614    Ни година нити половина. 0615    Св’јетли крају био садружио 0616    Младог Павла с госпођом Млеткињом 0617    И вјенчање њима направио; 0618    Саставио велико весеље, 0619    Па их рани уз кољено своје 0620    Сред Будима у б’јеломе двору.